българо-английски речник »

повод означава в английски

Българскианглийски
повод noun
{m}

cause [causes](source or reason of an event or action)
noun
[UK: kɔːz] [US: ˈkəz]

rein [reins](strap or rope)
noun
[UK: reɪn] [US: ˈreɪn]