английско-български речник »

injunction означава в български

английскиБългарски
injunction [injunctions] (an official writ)
noun
[UK: ɪn.ˈdʒʌŋk.ʃn̩]
[US: ˌɪn.ˈdʒəŋk.ʃn̩]

постановлениеnoun
{n}

injunction [injunctions] (the act of enjoining)
noun
[UK: ɪn.ˈdʒʌŋk.ʃn̩]
[US: ˌɪn.ˈdʒəŋk.ʃn̩]

заповедnoun
{f}

Вашата история