английско-български речник »

fob означава в български

английскиБългарски
fob [fobs] (chain or ribbon)
noun
[UK: fɒb]
[US: ˈfɑːb]

ланецnoun
{m}

fob [fobbed, fobbing, fobs] (To cheat, to trick)
verb
[UK: fɒb]
[US: ˈfɑːb]

измамвамverb

пробутвамverb