английско-български речник »

curtail означава в български

английскиБългарски
curtail [curtailed, curtailing, curtails] (cut short an animal's tail)
verb
[UK: kɜː.ˈteɪl]
[US: kər.ˈteɪl]

подрязвамverb

curtail [curtailed, curtailing, curtails] (limit or restrict)
verb
[UK: kɜː.ˈteɪl]
[US: kər.ˈteɪl]

ограничавамverb
{imPlf}

curtail [curtailed, curtailing, curtails] (shorten or abridge)
verb
[UK: kɜː.ˈteɪl]
[US: kər.ˈteɪl]

скъсявамverb

съкращавамverb

Вашата история