английско-български речник »

beacon означава в български

английскиБългарски
beacon [beacons] (signal fire)
noun
[UK: ˈbiːkən]
[US: ˈbiːkən]

сигнален огънnoun
{m}

beacon [beacons] (that which warns)
noun
[UK: ˈbiːkən]
[US: ˈbiːkən]

предупреждениеnoun
{n}

Вашата история